Srbi ne mogu biti nacionalna manjina u Austriji

        Krajem avgusta u Beču su Nova bečka stranka SÖZ (Socijalna i ekološka) i Bosansko akademsko društva u Austriji predložili je da austrijska država zvanično imigrantima iz Turske i bivše Jugoslavije, posebno Bosancima da službeni status etničke grupe, odnosno nacionalne manjine.

       Tim povodom Luka Marković, predsednik Zajednice srpskih klubova u Beču, dao je svoje, ali i mišljenje zajednice i odbacio ovu inicijativu.

      “Mi, kao predstavnici najveće zajednice građana sa prostora bivše Jugoslavije već smo te inicijative osudili i ne dozvoljavamo da se mi kao organizacija i srpska zajednica zloupotrebljavamo u političke svrhe” –  naveo je Marković u pismu upućenom ministarki integracije Suzani Rab.

         Ministarka je već ranije osudila inicijativu Bosanskog akademskog društva u Austriji i poručila da migrantske zajednice ne mogu dobiti status manjine u Austriji:

“ Ova ideja i predlog su apsurdni!”

         Zavod za statistiku je saopštio početkom 2019. godine da Austrija ima 8.859.992 stanovnika, od čega je 1.439.401 stranac. Među strancima prvi su Nemci, drugi državljani Srbije – njih 121.547  i treći su Turci. Srbi su popisani i kao državljani BiH, Hrvatske, Crne Gore, Kosmeta, kao i Srbi austrijski državljani, što čini korpus od 300.000 naših ljudi.

         Više nas  od Nemaca u Austriji. Zato su Srbi jako interesantni Austriji za brzu integraciju, asimilaciju i pretvaranje u Austrijance.

Bečki politički aktivista Kristine Marek procenila je 2015. godine da su sa 300.000 ljudi Srbi najbrojnija i najbolja migrantska zajednica u Austriji.

      – Srbi su grupa u kojoj integracija najbolje funkcioniše. Dobro vladaju nemačkim jezikom, koji je osnovni preduslov za valjano uklapanje u ovu sredinu. Delimo sa Srbima zajednička pravila igre, a to su znanje jezika i demokratija, što su osnovi za integraciju – rekla je Marekova i dodala da je integracija, tek onda pozitivna, kada može da se ostvari osećaj zajedništva i za to su potrebne razne mere i podrška obe strane.

      Nemački stručlnjaci za integraciju su prećutali činjenicu da su Srbi u Austriji narod bez posebnog državnog statusa. Nemaju tretman etničke grupe, a ni nacionalne manjine. Za njih je kao korpus radne snage, uglavnom, zadužena Radnička komora Austrije i njenih pokrajina.

    Treba de podsetiti danas, kada se osuđuje inicijativa stranke SÖZ  i Bosanskog akademskog društva, da su Srbi u Austriji tražili zvanivčno da dobiju status nacionalne manjine. Naš najstariji klub „Jedinstvo“ iz Beča i njegov predsednik Zlatko Miloradović su se još 2005. godine zalagali za status nacionalne manjine austrijskih Srba.

      „Jedinstvo“ ima važnu inicijativu, koju će pokušati da realizuje. To je otpočinjanje procesa da srpski korpus u Austriji dobije status manjine. U saradnji sa drugim našim institucijama uprava kluba „Jedinstvo“ želi da lobira kod austrijskih vlasti da Srbi, koji u ovoj zemlji čine najveću stranu grupaciju, i koji u njoj žive duže od četiri decenije, dobiju status manjine. Kako trenutno o novom Ustavu Austrije raspravlja Ustavna komisija, to je pravi trenutak da se lobira za ovaj zahtev”.

      Zlatko Miloradović je, inače, jedan od najboljih srpskih aktivista. To mu je priznala i država Austrija, koja mu je dodelila Zlatni krst, orden grada Beča (Goldenes Verdienstzeichen der Stadt Wien).

       Pre tačno deset godina obnovljeni su preko Saveza Srba sa 40 klubova i Ambasade Srbije  takvi zahtevi. A kada je 2014. godine dr Slavka Drašković, direktor Kancelarije za dijasporu i Srbe u regionu posetila Austriju, u razgovoru sa našim funkcionerima izjavila je da Srbi u Austriji „zaslužuju status nacionalne manjine“. Taj svoj stav iznela je i svojim austrijskim sagovornicima u Beču.

          “ Naš cilj i jeste da dobijemo status nacionalne manjine, status autohtonog naroda. Kriterijumi za to su veoma specifični. Neophodno je dokazati da su Srbi u poslednjih 100 godina u kontinuitetu bili prisutni u ovoj zemlji, i to koncentrisani na nekim lokacijama. Razgovarala sam s državnim sekretarom u MUP Austrije zaduženim za integraciju i on mi je rekao da nema osnova za to. Nisam bila razočarana, bila sam zadovoljna što sam tada otvorila to pitanje, a potom smo okupili stručnjake iz svih relevantnih oblasti da prikupimo istorijsku građu i dokaze i napravimo studiju o Srbima u Austriji. Pokušaćemo njome da lobiramo za dobijanje statusa nacionalne manjine i neće biti lako” – rekla je tada dr Slavka Drašković.

     I Srbi iz podunavskih zemalja na svojoj konferenciji u Bratislavi 2015. godine, založili su se da naš narod u Austriji, ali i u Sloveniji, gde je, takođe, najbrojniji, zatraži status nacionalne manjine.

     – Iako u Austriji živi 300.000 Srba, iako Austrija već tri veka priznaje Srpsku pravoslavnu crkvu, zvanični Beč je status nacionalne manjine dao Mađarima, Koruškim Slovencima, Gradištanskim Hrvatima, pa i Gradištanskim Romima, među kojima je najviše onih iz Srbije. Kada je 2014. godine naša delegacija u Austriji razgovarala o ovom pitanju, rečeno nam je da je „Austriji prioritet suživot Srba, a ne status nacionalne manjine“ – naglasio je tada Stane Ribič, prvi čovek i domaćin Srba iz podunavcskih zemalja, koji je potipisao zvaničan zahtev za dobijanje statusa nacionalne manjine i uputio ga u Beč.

       Još dok je gospodin Sebastijan Kurc bio državni sekretar u Ministarstvu unutrašnjih poslova Austrije zaduženim za integraciju, potom ministar spoljnih poslova i posebno od kada je postao premijer, Srbi u Beču su ubeđeni da će uz njegovu pomoć uspeti da pokrenu pitanje dobijanja statusa nacionalne manjine.

• Srpska kampanja za dobijanje statusa nacionalne manjine u Austriji je pogrešna, jer naši predlagači ne poznaju asutrijske zakone i austrijsku politiku. Srbi ne mogu da dobiju u Austriji status nacionalne manjine, zato jer nisu autothoni narod. Srbi su doseljenici iz vremena bečkog carstva, nisu narod koji je iznikao na tlu Austrije i zato ne mogu da dobiju status nacionalne manjine Austrije – objasnio nam je Petar Janković, bivši ambasador Srbije u Austriji.

      Pojasnio nam je da Srbi, pored toga što nisu autothoni narod, nisu jedinstveni, jer ih u Austriji ima iz pet država – Srbije, BiH, Hrvatske, Crne Gore i Slovenije.

       Činjenica je i da Srbi nisu verski proznati u Austriji, jer Srpska pravoslavna crkva nema status verske zajednice, već samo starus udruženja građana.

       Autothoni narodi koji u Austriji imaju status nacionalne manjine, kao na primer, Gradištanski Romi i Gradištanski Hrvati, imaju puna politička prava d aučestvuju u svim strukturama austrijske vlasti. Imaju prava na finansiranje očuvanja i razvoja nacionalnog identiteta svog naroda. I imaju pravo da preko crkve učestvuju u strukturama vlasti verskih zajednica, da dobijaju dotacije za očuvanje i razvoj verskog bogosluženja i verkih objekata. Sve to srpski narod u Austriji danas nema.

       Kako smo saznali od iskusnih diplomata i političara u Beču, austrijska vlast neće menjati svoj principijelni stav da ne daje nijednom doseljenom narodu, ma koliko bio brojan, status nacionalne manjine, jer bi to izazvali lančane reakcije svih stranaca u ovoj zemlji.

     “ Austrijanci se boje Turaka kao brojnih doseljenika, i ako daju bilo kakav status Srbima, pa makar to bio status etničke grupe ili nacionalne manjine, strepe da će Turci da se pobune i da će tražiti privilegije za sebe. A zvanični Beč to ne želi da dopusti Turcima, koji, inače, imaju sve veći uticaj u političkoim životu Austrije– rekao nam je jedan bivši konzul Republike Srbije, što može da se smatra zvaničnim stavom Ministarstva inostranih poslova i Vlade Srbije.

Marko Lopušina